Bez obzira na to kako vam se čini neprijatnim insektima, jezivi plodovi kao što su svilene crvene boje, gusenice i šverceri mogu biti ključni izvor proteina u vašoj hrani.
Pojam insekata kao hrane može učiniti da vaša koža puzi, ali su ih ljudi pojedli hiljadama godina. Danas se aktivno konzumiraju u raznim dijelovima svijeta. U mnogim zemljama, uključujući Tajland, Indiju, Južnu Afriku i Keniju, uzgajali su insekti poput šarača.
Postoje različite procjene koje se tiču toga koliko se oni jedu. Mnogi zagovornici entomofagije (tehnički izraz za ishranu insekata) tvrde da se insekti jedu u 80 odsto zemalja, dok Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) Ujedinjenih nacija u izveštaju iz 2013. navodi da 20 odsto svetske populacije jede insekte. Hajde da bliže pogledamo potencijal insekata kao održive alternative hrane.
Zašto jesti insekte?
Insekti su jeftini, hranljivi i prema nekim pristalicama, oni su "ukusni". Ima preko 2.100 vrsta užitnih insekata. Nude nam širok izbor mogućnosti za pripremu prehrambenih artikala sa insektima. FAO navodi da jestivi insekti sadrže vrlo kvalitetne proteine, aminokiseline, vitamine, kalcijum, cink i gvožđe za ljude.
Kada imate zdrav izvor proteina, minerala i drugih stvari koje tražite u vašoj hrani, iskustvo ukusa Michelin restorana možda će biti sekundarni prioritet.
Uzmite u obzir da 100 grama govedine sadrže 29 grama proteina, ali i 21 grama masti. S druge strane, 100 grama skakavaca sadrže 20 grama proteina i samo 6 grama masti.
Pored njihove hranljive vrednosti, proizvodnja komercijalnih insekata ima mnogo manji uticaj na životnu sredinu nego tradicionalniji izvori proteina.
Konvencionalna stočna hrana za uzgoj ima 18% ukupnih emisija gasova staklene bašte. Ali uzgajanje insekata oslobađa mnogo manje staklene bašte, metana i amonijaka nego goveda i svinja, i zahteva manje vode. Višeću osvetliti održivost insekata kao hranu u kasnijoj sekciji ovog članka.
Istorija potrošnje insekata
Kao što je pomenuto, insekte su ljudi konzumirali hiljadama godina, počev od vremena drevnih lovaca i sakupljača. Praksa je nastavila da se razvija s uspješnim civilizacijama. Za Grke i Rimljane poznato je da jedu na skakavcima i larvama buba. Jedan poznati grčki filozof i naučnik čak je pisao io ukusu ukusnih cicada. Čak iu Starom zavetu, Sveti Jovan Krstitelj opisuje kako je preživeo na medu i skakavima kada je živeo u dubokoj pustinji.
Drevni alžirci su jedu skakavce kao jeftini i hranljivi izvor hrane. Kuvali su ih u slani vodi i pustili da se osuše na suncu. Aboriginalni Australijanci su jesti hranu od mesara. Oni takođe jedu zečeve grudi i honeypot mravi.
Koje zemlje jedu insekte?
Meksiko, Brazil, Gana, Tajland, Kina, Holandija i Sjedinjene Države su neke od zemalja u kojima se najčešće konzumira insekti.
Možda je Meksiko zemlja u kojoj je potrošnja bube najpopularnija. Naći ćete mnoge meksičke delikatese kao što su crvi pokriveni bombonima, skakavci pokriveni čokoladom i mravljana jaja namočena u maslacu. Brazilci vole da sakupljaju mrave, uklanjaju krilima i pržite ih i pojedu. Takodje vole mravlje namočene u čokoladu. Za njih, mravovi jednostavno imaju ukus kao menta. U mnogim delovima te zemlje dugačka tradicija je jela.
Iznenađujuće, insekti čine do 60 odsto proteina u ishrani u ruralnoj afričkoj ishrani. Termite su veoma popularni, posebno u Gani. Šta kažeš na hranu za snack? U Tajlandu ova uloga vrši jelo škorpije, skakavaca i mnogih vrsta crva. Mnogi Tajlandski barovi služe prženim bubama zajedno sa njihovim libacijama. U Kini, pržene svilene boje larve, i pečene pčele larve su dva uobičajena predmeta u hranilicama.
Janje bube u Sjedinjenim Državama
Uz industriju užitnih insekata koji SAD već registruju 20 miliona dolara godišnje u prodaji, čini se da postoji mogućnost za rast. Iako još uvijek nije popularna praksa, mnogi proizvođači hrane uvjeravaju Ameriku da jede bube edukovanjem ljudi o različitim zdravstvenim i ekološkim prednostima vezanim za praksu.
Supe od svile i tacos skakavaca nalaze se u nekim restoranima u San Francisku, Njujorku i Vašingtonu. Nedavno je Exo, kriket belančevine, podigao više od 4 miliona dolara od investitora velikog imena, što je dovelo do nekoliko šaljivih naslova kao što su You'll Eat Bugs. Ovi investitori stavljaju milione na to. Najvažniji proizvođači hrane na bazi insekata poput Exo, Chirap i Chapul navode na svom pakovanju da su njihovi proizvodi bez glutena. Exo i Chapul čak navode da njihovi proizvodi ne sadrže mlečne proizvode ili soju. Neki sledbenici dijetetske Paleo u Americi već jedu proteze od kriketa u prahu. Za CrossFit bhakte i dizalice tegova, protein je prioritet i kompanije kao što je Exo nalaze podršku od takvih ljudi. Iako nije rasprostranjen, ishrana bube postaje sve popularnija u SAD-u
Održivost insekata kao hrane
Prema nedavnoj studiji sa Univerziteta u Kopenhagenu, insekti su izuzetno održivi, više nego meso kao izvor proteina. Prema UN-u, stočarska industrija širom sveta čini preko 14,5 procenata globalnih emisija gasova staklene bašte. Poređenja radi, proizvodnja kriketa je 20 puta efikasnija kao izvor proteina od goveda i proizvodi 80 puta manje metana. Pored toga, insekti mogu uspevati na organskom otpadu, omogućavajući farmerima da se smanjuju uzgoj zrna koji se koristi u stočnoj hrani za koju je potrebno puno energije i vodnih resursa.
Uzgoj insekata zahteva dramatično manje hrane nego podizanje govedine. Na primer, insekti troše samo 2 kilograma hrane za proizvodnju jedne kilograma mesa, a stoku zahteva 8 kilograma hrane za proizvodnju 1 kilograma govedine, FAO. Zbog toga su UN pozvali na zamenu hamburgera za bube.
Uzgajanje insekata takođe ima ekonomski smisao. Kako su insekti hladnokrvni, oni zahtevaju manje energije da ostanu topli. Ovo pomaže da se objasni zašto su efikasniji u pretvaranju hrane u protein. Smatraju da je švercima potrebno četiri puta manje hrane nego ovce, 12 puta manje od goveda i pola koliko i pilića i svinja u broileru da bi proizveli istu količinu proteina. Iako su mnogi ljudi i dalje ugroženi mislima da jedu bube, oni su sve više prepoznati kao dobra proteinska alternativna hrana za budućnost. Smatramo da će se do 2050. godine očekivati da će svjetsko stanovništvo dostići 9 milijardi. Hitnost za održive alternative prehrambenih proteina, kao što je obezbeđena entomofagijom, sve više se povećava.
Mogućnosti i izazovi u poljoprivredi insekata
Održivost, povećana potražnja za proteinima i niska količina prenošenja do proteina su neki od razloga zbog kojih su pokretači širom sveta zainteresovani za osnivanje preduzeća za proizvodnju insekata. Ynsect, firma za proizvodnju insekata iz Francuske, podigla je preko 37 miliona dolara u finansiranje. AgriProtein, startup iz Južne Afrike, do sada je finansirao 30 miliona dolara. U ovoj novoj industriji dolaze značajne investicije.
Ali industrija nije bez svog učešća u izazovima. Neprijatnost, odugovlačenje ili strah od većine stanovništva prema ishrani insekata zahtijevaju značajan pomak u percepciji javnosti. S obzirom na otpor na tržištu, potencijalni preduzetnik mora se baviti operativnim aspektima pokretanja operacije proizvodnje bube, kao i pokušati da edukuje potrošače o prednostima hrane na bazi insekata i ubedi ih da to isprobaju.
Zaključak
Dok je jedenje insekata održiv izvor proteina za budućnost, potrebno je vreme da se razvije kultura u kojoj će se ljudi osećati prijatnim da jedu insekte dok jedu na drugoj hrani. Možda proizvodnja velikih razmera i masovno prihvatanje insekata u drugim delovima sveta ili nekim grupama u SAD-u, mogu pomoći postepeno prihvatljivoj hrani na insektima kao svakodnevni izvor proteina za mase. Neće biti samo velikog interesovanja već i hitnosti da se vidi kako nove kompanije koje se bave insektom rade u narednih nekoliko decenija. Možda će postojati tačka konvergencije gdje će se susresti rastuća i sve sofisticirana industrija i postepena transformacija potrošačke palete.