Mišljenja Poreskog suda o masažnim terapeutima i vozačima
Poreski sud Slučaj 1: Terapeuti masaže
Masažni terapeuti, kozmetologi i tehničari za nokte (pružaoci usluga) su radili u prostorijama banje. Njima su naplaćivani nedeljni "zakupi", jednaki većoj od 80 $ ili 25% bruto prihoda pojedinca.
Neki su radili s punim radnim vremenom, drugi sa punim radnim vremenom.
Ponekad vlasnik nije naplaćivao stanarinu, ukoliko je pružalac usluga bio nov, a ponekad se iznajmljivanje kabine ne bi naplaćivao ako je pružalac usluga bio odsutan nedelju dana. Davaoci usluga su mogli slobodno da dođu i idu kako su izabrali; većina imala je ključeve za banju.
Klijenti su zakazali sastanke sa recepcionerom. Klijenti mogu tražiti određenog pružaoca usluga; drugi su zatražili vrijeme i dobili su dostupnog provajdera. Plaćanja su izvršena na recepciji i zabeležena su za svakog provajdera.
Nekim pružaocima usluga su dobili pismene ugovore, neki nisu. Bilo ih je potrebno držati određene dozvole, a platili su za sopstvenu obuku.
Pružaoci usluga mogu da naplaćuju svaku stopu koju žele, i mogli su davati diskontovane ili besplatne usluge. Dobavljači usluga su obezbedili svoje snabdevanje, ili su mogli da ih kupe iz banje.
Nijedan obrazac W-2 (za izveštavanje o zaposlenju) nije dostavljen za pružaoce usluga, a naknada nije zabilježena na obrazcu 941 (Izvještaj o porezu na zaposleniku u tromesečnom radu) za navedene godine.
Odluka Poreskog suda
Poreski sud je utvrdio da pružatelji usluga nisu bili zaposleni, već su u stvari bili nezavisni izvođači radova, zaključivši da:
faktori koji ukazuju na autonomiju pružaoca usluga prevladavaju nad faktorima koji ukazuju na kontrolu podnosilaca zahtjeva.
Faktori koje IRS koristi da bi utvrdili da li je radnik zaposleni ili nezavisni izvođač radova su u koloni "nezavisni izvođač", u ovom slučaju; na primjer, plaćanje, snabdevanje sopstvenim materijalima, određivanje vlastitih sati, plaćanje za vlastito obrazovanje i određivanje iznosa koji se naplaćuju kupcima.
Slučaj poreskog suda Slučaj 2: Slučaj prevozničke kompanije
Kompanija (mi ćemo to nazvati "P Trucking") je vlasništvo kamiona, koje su iznajmljene drugoj kompaniji. P je bilo obavezno da obezbedi vozače i da upravlja, nadgleda, plati, disciplinira i otpusti ih. P Trucking odredio je dane i časove dnevno kojima su vozači radili, kao i redosled podizanja i isporuke. Kompanija je takođe morala da prati vozačke dozvole vozačkih vozača.
P ugovorom o prevozu sa svakim vozačem izričito se navodi da je vozač bio nezavisni izvođač radova, a ne zaposleni i da P-prevoz "neće usmeravati [vozača] na bilo koji način." P Trucking je platio vozaču procenat bruto plaće po opterećenju. Nisu imali obavezu da rade na bilo kojem danu ili ruti, a bilo kojeg ugovora bi bilo moguće prekinuti u bilo kom trenutku. Vozači su platili svoje rukavice, ručne alate, obroke i putarine. P Kamioni plaćeni za kamione i za sve povezane troškove rada i održavanja kamiona. P prevozom nije usmereno tačno putanje koje su uzeli vozači, sve dok su isporuke obavljene. Vozači su pristali da budu odgovorni za plaćanje poreza na dohodak, socijalnu sigurnost / Medicare i naknadu za nezaposlenost; dobili su Obrazac 1099 od P Trucking.
Ovdje su faktori koje je poreski sud pregledao u donošenju svoje odluke:
- Kontrola . P kamiona je kontrolisao rad vozača. Jedini izbor koji su napravili vozači bili su izbori puteva i njihova plaćanja putarine. Poreski sud je rekao da je P Trucking imao pravo da kontroliše vozački rad, čak iako to u nekim slučajevima nije ostvario. Sud je rekao da je ovaj faktor pokazao status radnika.
- Vlasništvo nad radnim alatom i opremom. Vozači nisu posedovali kamione niti bilo koju drugu opremu neophodnu za njihov rad. Vozači su imali samo svoje alate, za koje je sud rekao da su "beznačajne" u poređenju sa troškovima kamiona. Ovaj faktor je takođe pokazao status zaposlenih.
- Rizik od gubitka (investicija ili dug). Vozači nisu imali zaduženja, pošto nisu imali vlasništvo. Nisu imali ni ulaganja u posao kojim bi bili u riziku od gubitka. Ovo je glavni faktor u korist statusa zaposlenih.
- Pravo na ukidanje. P Trucking je imao pravo da prekine vezu u bilo kom trenutku, kao i kamiondžije. Sud je rekao da je ovaj faktor pokazao da su kamioneri bili zaposleni.
- Rad integralan za biznis. Rad nezavisnih izvođača radova često je periferni prema poslu; Na primer, kompjuterska kompanija bi angažovala uslugu čišćenja (nezavisni izvođač). Pošto je rad vozača bio sastavni deo posla, Sud je izjavio da to ukazuje na odnos između poslodavca i radnika.
- Priroda odnosa (stalna ili prelazna). Nezavisni izvođači imaju prelazni odnos sa kompanijom, radi samo povremeno, a ne na redovnom rasporedu. Vozači su bili stalni radnici, koji su radili sve vreme, iako su imali pravo da odbiju posao. Sud je ovo izjavio kao još jedan faktor koji ukazuje na to da su zaposleni.
- Postojanje saglasnosti. Poreski sud je zabeležio pismeni sporazum između "Nezavisnog ugovarača" između kompanije P Trucking i vozača, ali je rečeno da su drugi faktori preokrenuli sporazum.
Određivanje suda
Kao što možete pogađati svojim izjavama o svakoj tački, Poreski sud je utvrdio da su vozači "zaposleni u redovnom pravu" i da su im isplaćene plate bile plate i podleže federalnim porezima za zapošljavanje. Imajte na umu da postojanje ugovora nije dovoljno. IRS i Poreski sud gledaju na mnoge faktore u određivanju statusa zaposlenog ili samostalnog ugovarača.
Odricanje od odgovornosti: Informacije u ovom članu i na ovom sajtu su u opštoj svrsi i nisu namijenjene davanju poreskih savjeta. IRS i Poreski sud razmatraju svaki slučaj samostalno, a svaki slučaj je drugačiji. Ako se pitate da li su vaši radnici bili pogrešno klasifikovani, možete zatražiti određivanje IRS-a podnošenjem obrazca SS-8 .
Reference: TC Memo 2010-239 , TC Memo 2007-66