Kako se propaganda može iskoristiti za dalju političku agendu
Propaganda radi tako što se prisluškuje emocijama kroz slike, slogane i selektivnu upotrebu informacija, ili kontrolu i cenzuru činjenica.
Ovo je posebno tačno ako propagandu koristi vlada koja kontroliše medije cenzuriranjem ili onom koja poseduje i vodi medijske kuće, kao što je slučaj u bivšem Sovjetskom Savezu.
Razlika između propagande i običnih starih glasina je da je propaganda namera iza toga, obično sa organizovanom, finansiranom kampanjom. Moderno političko oglašavanje, naročito reklamne reklame koje stvaraju negativan utisak o kandidatu, mogu spadati u kategoriju propagande (iako se takvi oglasi generalno gledaju kao na manje zlobne propagande sponzorirane od strane države).
Poznati primeri propagande
Najočigledniji primeri propagande se dešavaju tokom ratova kada vlade pokušavaju da sakupe svoj narod protiv zajedničkog neprijatelja. Tokom Prvog svetskog rata, I i Drugog svjetskog rata, obično su korišteni posteri koji prikazuju neprijatelja kao zla.
Ova tehnika se smatra važnom ne samo za osvajanje javnog mnjenja , već i za ubeđivanje vojnika da se bore u često krvavim borbama.
Da li je takva propaganda imala dugoročne negativne efekte još uvek je na raspravi. Izviđački nadimci su dati neprijateljima u oba svjetska rata, a posteri su pokazali japanskim i nemačkim vojnicima koji su slični pacovima ili čudovištima.
Tokom hladnog rata, i Sovjetski Savez i Sjedinjene Države iskoristili su propagandu jedni protiv drugih, pokušavali su ubediti i svoje ljude i one s druge strane ko je bio u pravu i ko je bio kriv.
Na Kubi Fidel Castro, propaganda je bila uobičajena jer je kubanac privukao komunizam.
Ne-vladine upotrebe propagande
Međutim, nije uvek država ili institucija koja koristi propagandu.
Korporacije, neprofitne organizacije i političke kampanje će koristiti tehnike vrlo slične propagandi kako bi uticale na cijene akcija ili uslove na tržištu, kako bi dale još jedan dio zakona ili učinili da kandidat protivničkog izgleda izgleda loše.
To može biti jednostavno kao cirkulišući glasine o suparničkoj kompaniji ili sugerisati neka krivična dela od strane političkog kandidata. Čak i ako su informacije neistinite, ako vesti utiču na glasine i počne da postavljaju pitanja, teško je uništiti zvono, kako se kaže.
Ako lider ili političar, naročito predsednik, napravi zabludu ili negativnu primedbu o kompaniji ili osobi, to takođe može imati uticaj da se javlja javnost u određenom pravcu.
Propaganda i Fake News
Propaganda je preuzela potpuno novi obrt uz porast tzv. Lažnih sajtova vijesti. Izdavači koji traže reklamne prihode putem prikaza stranica kreiraju pogrešne ili neupućene "vesti" članke sa senzacionalnim ili kontroverznim naslovima. Kada ovi članci počnu cirkulišu na platformama društvenih medija, može biti vrlo teško potvrditi ih ili ih opovrgnuti.