Poslednjih godina mnoge kompanije su kroz iskustvo postale sertifikat ISO 9000. Ponekad ovo može biti dug i skup proces, ali su preduzeća spremna da prođu sertifikaciju zbog koristi koje donosi. Međutim, svaka kompanija je jedinstvena i menadžment treba pažljivo razmotriti razloge zbog kojih žele postati sertifikat ISO 9000 i koji će biti koristi za posao.
ISO 9000 sertifikacija je prvi put objavljena 1987. godine na bazi standarda serije BS 5750 koju je Britanski institut za standarde (BSI) predstavio 1970-ih. Od 2009. godine organizacija ISO procjenjuje da je više od milion kompanija certificirano ISO 9000, a četvrtina je iz Kine.
Tokom devedesetih godina prošlog veka kompanije su sprovele ISO 9000 certifikate iz razloga koji možda nisu imali koristi od svog poslovanja. Žurba da postane sertifikat ISO 9000 bila je usmjerena na neka pitanja pošto nije želeo da bude jedina kompanija koja nije sertifikovana. Firme su provodile sertifikaciju jer su njihovi konkurenti bili, a ne zato što bi se njihov posao poboljšao. U trenutnoj ekonomskoj klimi, kompanije pažljivo razmišljaju o tome da li je ISO 9000 sertifikacija nešto od čega će imati koristi. Razlozi za sertifikaciju trebaju biti odmereni u odnosu na koristi koje bi certifikat donio.
Glavni razlog zbog kojeg će kompanija smatrati ISO 9000 sertifikat jeste zahtev jednog od njihovih kupaca ili potencijalnih kupaca .
Ukoliko bi glavni kupac kompanije trebao tražiti da svi njihovi dobavljači budu sertifikovani onda bi očigledno bilo u interesu jedne kompanije da prati ISO 9000 sertifikaciju. To bi takođe bio slučaj da potencijalni klijent ima isti zahtev.
Još jedan značajan razlog zašto kompanija treba da razmotri ISO 9000 sertifikaciju jeste da ona može poboljšati efikasnost kompanije.
ISO 9000 sertifikacija može pomoći kompaniji da racionalizuje i naruči svoje procese, što će učiniti kompaniju efikasnijom.
Da bi kompanija postala sertifikat ISO 9000, postoji niz aktivnosti koje se moraju obavljati bez obzira na veličinu ili vrstu kompanije. Prva i najvažnija od ovih aktivnosti je da se posvećuje višem rukovodstvu . Bez visokih menadžera koji upravljaju procesom, sertifikat ISO 9000 je teško postići. Ova obaveza ne bi trebalo da bude prisutna samo na početku procesa sertifikacije, već na svakom koraku, dajući smernice i podršku u obliku upravnog odbora. Mnoge kompanije nisu uspele u procesu sertifikacije zbog nedostatka podrške od strane najvišeg rukovodstva.
Kada se rukovodstvo posvećuje procesu sertifikacije onda je od izuzetnog značaja da se obučava osoblje kompanije na procesu ISO 9000. Odatle, ključno osoblje može biti izabrano i obučeno da bude unutrašnji revizor kompanije za proces sertifikacije.
Sledeći korak je pripremiti priručnik za politiku kvaliteta za kompaniju. Ovaj priručnik treba da odražava elemente zahteva ISO 9000 koji se odnose na kompaniju. Važno je osigurati da se zahtevi u potpunosti shvate pre razvijanja priručnika o politici kvaliteta.
Priručnik o politici kvaliteta treba da sadrži operativne postupke koji identifikuju funkcije unutar kompanije i odgovorno osoblje za te funkcije. Priručnik o politici kvaliteta zatim razmatraju dodeljeni interni revizori kompanije za usklađenost sa propisima ISO 9000. Ako revizija utvrdi bilo kakva pitanja onda se mogu zakazati korektivne mjere i izmjene u postupcima. Jednom kada je unutrašnja revizija utvrdila da više nema potrebnih korektivnih mjera, kompanija može izabrati ISO registar ili sertifikaciono tijelo. Izbor registratora je od presudnog značaja za smanjenje troškova spoljnih certifikacionih revizija ISO 9000. Registrara imaju različite troškove i mudro je da kompanija odabere matičara na osnovu potreba kompanije. Ponekad nije potrebno unajmiti najvećeg ili najskupljeg registra kad bi lokalni registrar bio dovoljan.
Kada preduzeće zapošljava matičara, obično će uključiti reviziju registracije i nadzorne kontrole. Revizija registracije je inicijalna revizija koja će se izvršiti da bi se utvrdilo da li će kompanija postići registraciju. Kompanija će se saglasiti sa procesom revizije kod registra. Izvršena je procena revizije i preduzete bilo kakve korektivne mere. Kada više nema korektivnih radnji, revizija registracije se može izvršiti. Ako revizija registracije ne označava korektivne mere, registracija ISO-a je završena. Nakon što kompanija ima registraciju, matičar će se vratiti otprilike svakih šest meseci ili godine kako bi utvrdio da li firma održava svoj sistem i nastavlja da ispunjava zahtjeve standarda.