Iako se definicija franšize može razlikovati na državnom nivou, pod Federalnom Komisijom za Trgovinu ("Pravilo FTC") koja definiše franšiziranje širom Sjedinjenih Država, poslovni odnos se kvalifikuje kao Franšiza ako su ispunjeni tri kriterijuma:
- Korisnik franšize licencira svoje zaštitne znakove , servisne znakove, trgovačko ime, logo ili druge vlasničke oznake;
- Franšizer ima " značajnu operativnu kontrolu " ili "značajnu operativnu pomoć" u poslovanju franšize; i
- Korisnik franšize plaća franšizu od najmanje 500 dolara (godišnje prilagođavanje) bilo pre ili u roku od šest meseci od otvaranja posla.
Treći element
Ovaj treći element se obično sastoji u jednoj od dve metode, a često su prisutni i oba metoda. Jedan od načina može biti tekuća isplata koju franšizi plaća franšizoru tokom čitavog života ugovora franšize. Obično se naziva Royalty Royalty ili Continuing Royalty i može se izračunati na više načina, ali u većini sistema je samo procenat bruto ili neto prihoda franšize. Ova isplata, zajedno sa koliko se često plaća (nedeljno, mesečno, kvartalno, itd.), Objavljuje se u dokumentu o objelodanjivanju franšize .
Franšizna naknada
Drugi način ispunjavanja ovog kriterijuma plaćanja je Franšizna naknada .
Tradicionalno je početno plaćanje koje franšiza daje franšizeru kada potpišu svoj franšizni ugovor i postanu franšiza. Ova taksa može biti svaka iznad 500 dolara (mora biti iznad 500 dolara za pokretanje elementa "plaćanja" FTC pravila) i uglavnom se kreće u rasponu od $ 10,000 do $ 50,000. Kao što se tiče Continuing Royalty, napred u dokumentu o otkrivanju franšize.
Iako mnogi ljudi izjednačavaju plaćanje Franšizne naknade sa inicijalnim uslugama i podrškom koju pruža franšizor , to nije slučaj u dobro napravljenim franšiznim ugovorima. Naknada je samo plaćanje za pristup franšiznom sistemu pod uslovima koje uključuje franšizor i saglasnost franšize u sporazumu o franšizi. Najbolji način razmišljanja o naknadi za franšizu jeste da ga izjednačite sa prvobitnom naknadom koja se plaća za pridruživanje klubu u zemlji. Naknada za franšizu je slična unapređenju troškova pridruživanja klubu u zemlji, a plaćanja za dalje plaćanje Royalty su slične trenutnoj naknadi da ostanu članovi. Obaveze stranaka drugih u franšiznom sistemu i klubu u zemlji su definisane u sporazumima, iu dobro kreiranom ugovoru o franšizi, razlike između usluga i naknada su jasno definisane i materijalno odvojene.
Iznos koji franšizer postavlja pošto je njihova franšizna naknada varira od industrije do industrije i svakako u okviru franšizera u istoj industriji. U većini slučajeva, franšizor će odrediti naknadu za franšize na nivou koji će im omogućiti da proslede svoje potencijalne potencijalne franšize, da plati provizije franšiznim prodavcima, a zatim im daju resurse neophodne za pružanje početne podrške franšiznim licima.
Ovi troškovi obično uključuju inicijalnu obuku, posete za odobrenje lokacije i praćenje razvoja sajta franšize, početno oglašavanje i otvaranje podrške, između ostalog.
Prilikom utvrđivanja taksi, franšizatori takođe imaju u vidu početne naknade koje naplaćuju njihovi direktni konkurenti, a drugi ciljaju na iste potencijalne franšize, kao i na to kako žele pozicionirati svoju franšizu na tržištu.
Za nove franšizore koji još nisu razvili robusan poticaj budućih franšiznih kompanija u kojima mogu da raščaju svoje troškove preko jednog broja franšiznih korisnika, inicijalna provizija za franšize možda nije značajan profitni centar. Pošto njihov franšizni sistem postaje poznatiji i imaju snažniji tok potencijalnih franšiznih kompanija, franšizatori mogu početi da koriste svoje troškove u sve većem broju potencijalnih kandidata franšize.
Osim finansijskog izveštavanja, sve dok franšizor nije u značajnoj mjeri obezbedio sve svoje ugovorno obavezne inicijalne podrške (obično je naznačeno kada je franšiza otvorena za poslovanje), oni ne mogu priznati Franšiznu naknadu kao prihod.
Za većinu franšizera početna naknada za franšizu se ne može preneti, ali, kao i svaki ugovor, iznos Franšizne naknade jeste ono što obe strane slažu. Franchising je sve u svrhu konzistentne i održive replikacije, a ako je jedan franšizilac platio nižu naknadu od franšize od drugih, to može izazvati odnose i druge probleme unutar sistema. Dobro pravilo koje treba pratiti prilikom utvrđivanja naknada je osigurati da se franšizi u sličnim okolnostima tretiraju na isti način.
Međutim, postoji nekoliko situacija u kojima franšizatori često mijenjaju iznos prvobitne franšize:
- Razvijanje više jedinica : Kada se franšizi saglasi da otvara više lokacija tokom određenog vremenskog perioda, to se tradicionalno naziva sporazumom o višenamenskom razvoju . U ovom tipu ugovora, nije neuobičajeno da franšizatori smanjuju naknadu za franšize za lokacije koje će franšizna kompanija trebati otvoriti kasnije u rasporedu razvoja. Na primjer, od franšizne tvrtke će biti potrebno platiti uobičajenu 35.000 franšiznu naknadu za prve dvije jedinice koje se otvara, ali samo 30.000 dolara za jedinice od tri do pet. Ovo posluje kao podsticaj franšizi da otvori više od jedne jedinice. Takođe postaje sve češće za franšize koji imaju više jedinica, koji potpisuju sporazum o razvoju i plaćaju nižu naknadu za naknadu naknade.
- Naknada za transfer: Dok tehnički nije inicijalna naknada za franšizu, Naknada za prenos se plaća kada franšizna kompanija prodaje svoje poslovanje i prenosi svoja prava kao franšizu drugoj stranci. Ta "nova" franšiza će platiti franšizeru Naknadu za prenos, koja je obično ili fiksni iznos ili procenat tada postojeće Franšizne naknade franšize.
- Naknada za obnovu: Na kraju perioda ugovora o franšizi, u zavisnosti od prava franšizera da ponovo pokrene odnos prema uslovima svog ugovora, oni mogu izabrati da obnove odnos sa franšizom. Početna naknada koju plaćaju prilikom sklapanja sporazuma o nasledniku se uopšteno naziva Naknada ili Naknada Naknada. Slično kao naknada za transfer, naknada za obnavljanje je obično niža od zarade novim franšizama.
- Klub osnivača: Neki novi franšizeri, kada prvi put počinju da ponude franšize, prepoznaju da njihovi početni franšizeri mogu drugačije gledati na svoju mogućnost nego što bi mogli da gledaju na više uspostavljenog franšizora. Da biste prevazišli svaki opaženi dodatni rizik i primenili pumpu za prodaju franšize, povremeno ćete videti da franšizatori nude smanjenu naknadu za ono što se često naziva "klubom osnivača". Na primer, franšizatori mogu popustiti svoju franšiznu naknadu za svoje prve 5 ili 10 franšiza, ili češće za one buduće franšize koji potpisuju sporazum pre određenog datuma; kao podstrek za potpisivanje sporazuma oni nude nižu franšiznu naknadu za te inauguralne franšize. Ove smanjene takse su otkrivene u njihovim dokumentima koji nude, pružaju jasan rok ili druge parametre, a manje su vjerovatne da će uzrokovati probleme s franšizama koji kasnije potpišu pod višom franšiznom taksom.
Uopšteno govoreći, franšizni sporazumi su ugovora o pridruživanju (o kojima se ne može pregovarati), postoji nekoliko slučajeva u kojima se mogu tumačiti uslovi, a dok se ne čine, naknade franšize mogu pod pravim okolnostima spadati u kategoriju koja se može prenositi.
Pri utvrđivanju svojih naknada franšizatori trebaju izračunati očekivani finansijski prihod za svoje franšize i osigurati da nivo povrata dovoljan za franšizu i franšiznog sistema u celini kako bi se postigli željeni finansijski rezultati. Zbog toga je neophodno postaviti početne i kontinuirane naknade koje franšizatori u potpunosti ispitaju ekonomičnost odnosa. Postavljanje naknada zasnovanih prvenstveno od onih koje naplaćuju direktni konkurenti jedan je od najčešćih i značajno štetnih pristupa koji neki novi franšizeri uzimaju i često rezultiraju u taksama koje su ili previsoke ili suviše male, što može biti štetno za franšizni sistem.