Nova pitanja raznolikosti, zapošljavanja, uznemiravanja i prava zapošljavanja u vezi sa gojaznošću
Konobarica Michigan Hooters tvrdi da nije dobila ništa osim pozitivnog rejtinga za usluge klijenata i timskog rada i to bi trebalo biti dovoljno da zadrži svoju poziciju.
Iako nije sprovedeno nikakvo formalno istraživanje, sigurno je reći da niko ne bi identifikovao usluge za klijente i timski rad kao osnovne razloge za Hooters patronage. Dobro, loše, ispravno ili pogrešno, Hooters ne sakriva ono što se zalaže.
Pitanje postaje, da li Hooters ili bilo koja maloprodajna organizacija imaju pravo da razviju svoj identitet na tržištu i da zahtevaju od zaposlenih da budu u skladu sa tim? Posebno imajući u vidu da Hooters nije sama. Abercrombie & Fitch i Whole Foods su se suočili sa javnim mnjenjem i pravnim posledicama navodne diskriminacije težine i / ili gojaznosti zaposlenih. Da li su gojazni i gojazni aplikanti i zaposleni dio legitimne zaštićene klase? I kakvi novi zakoni o diskriminaciji koji se odnose na zapošljavanje i otpuštanje su u prodaji američke maloprodajne industrije?
Da li se svaki poslodavac diskriminira?
Veće pitanje je kada crtate liniju u kojem kažete bilo kojoj kompaniji koju moraju smatrati zaposlenom.
Studija objavljena u Anali Akademije nauka u New Yorku zaključila je da su atraktivni ljudi dobili više ponuda i bolje plate nego neprivlačne osobe. Da li postoje "ružni" zakoni o diskriminaciji?
Adrien Cohen, autor knjige "The Tall Book" je utvrdio da visoki ljudi imaju 90% više vjerovatnoća da postanu direktor kompanije Fortune 500 kompanija .
Cohen takođe tvrdi da visoki ljudi čine 789 dolara više po inču godišnje nego njihovi kraći saradnici. Da li postoje zakoni o visokoj diskriminaciji?
Prema Udruženju za upravljanje ljudskim resursima (SHRM), 60% privatnih kompanija proverava kreditne istorije i koristi kreditne rezultate za donošenje odluka o zapošljavanju, čak i ako otvorena pozicija nema nikakvu odgovornost za rukovanje novcem ili fiducijarnim poslovima. Da li postoje i zakoni o finansijskoj diskriminaciji?
Da li bi poslodavcu bilo dozvoljeno da podrži obrazovanje Ivy League nad državnom školom ili da li je ta klasa diskriminacija? S obzirom da je sve drugo jednako, da li poslodavac ima pravo da izabere bolje zaposlenog radnika ili je to modna diskriminacija? Možete li legalno odbiti aplikante sa tetovažama ili pirsingom, ili se to smatra individualnom diskriminacijom?
Statistički govoreći, jedini ljudi u SAD-u koji mogu da uđu u intervju bez legitimnog potraživanja za neku vrstu diskriminacije su visoki, dobri, bogati, bijeli muškarci obučeni u Armani, koji verovatno nisu zabrinuti ako odbijte se, jer prema "Tall Book-u" oni su predodređeni da budu jednog CEO jednog dana.
Koliko bi trebalo da ima poslodavac?
Ako društvo zadrži identifikaciju grupa i dodajući zakone o diskriminaciji u knjige koje "štite" te grupe, onda je radno mesto odstupanje od prava poslodavaca da biraju i kretanje prema svim odlukama o zapošljavanju koje se donose na sudu?
Kao poslodavac, trebalo bi da imate pravo da koristite sopstveno diskreciono pravo i najbolju procenu prilikom donošenja odluka o zapošljavanju. I ako je vaša najbolja presuda pogrešna, bićete nosilac tereta.
Na kraju, uvijek je izazov i odgovornost podnosilaca zahteva da uverite menadžer za zapošljavanje da su najbolja osoba za posao. Ako nešto o tebi daje potencijalnom poslodavcu razloga da vas ne angažuje, na vama je da ubedite menadžera za zapošljavanje inače. Sa toliko kandidata koji se kandiduju za isto mesto, ponekad nema dobrog razloga zbog koga niste izabrani. Jednostavno je neko morao biti eliminisan. Ne postoji sakrivena agenda diskriminacije iza svakog dana odbacivanja zaposlenja, i bilo bi neprimerno započeti sa izradom više zakona o diskriminaciji na osnovu te pretpostavke.
U slučaju (ne toliko) velike Hootersove devojke, malo je verovatno da će se napraviti presuda za diskriminaciju težine. Događa se samo da je Mičigen jedina država u SAD sa posebnim zakonom o diskriminaciji u težini. San Francisko, Santa Kruz i Okrug Kolumbija takođe imaju zakone o diskriminaciji na težini, gde ljudi sa prekomernom težinom i gojaznim osobama sigurno znaju da igraju na nivou zaposlenosti.
Na kraju, Hooters je rešio svoj slučaj gubitka-ili-ostavi-slučaj koji je podnela konobarica Michigana u arbitraži. Ali, u ovom trenutku, ima više pitanja nego odgovori koji se tiču pitanja diskriminacije na tezi, a to će doneti više sudskih odluka da znaju gde će se uspostaviti granice težine na radnom mjestu. Do tada, lideri na malo i menadžeri za zapošljavanje su pametni da ostanu na vrhu situacije i da budu svesni posledica.